Prošao je Uskrs, nama radno, ali baš. Tri različita grada, Sombor, Šabac i Beograd, razveselili smo mnogo dece, dali sve od sebe jer drukačije nije moglo biti a da bude dobro.
U jednom danu smo uradili dva grada, Šabac i Beograd, stres, suze, tehnički problemo, povraćanja i premor, gde ti se film na trenutak samo zaustavi, a sve ostalo između ovoga je bilo savršeno. Ljudi i deca zadovoljni i nasmejani ostajali su po nekoliko sati u tržnom centru jer tempo dobre zabave nije padao.
A dan posle…e da, dan posle osećamo iscrpljenost, san je pomogao donekle, a duša nekako ipak zadovoljna, regenerisana i to zbog dece koja su nam dala puno zahvalnosti osmesima, zagrljajima i izjavama da ima je ovo bio najlepši dan.
Često me pitaju kao i moje saradnike, kako to da sam uvek raspoložena i nasmejana kada radim i kako uvek mogu oraspoložiti i podići druge?
Nisam uvek raspoložena, naravno, ali čim počnem da pričam sa decom, šalim se, animiram, oni daju svoju ljubav, bezazlenost, oduševljenje i to je to..tada počinje taj deo “soul healing” i to me podiže, motiviše i uvek se posle rođendana vraćam u boljem stanju nego kad sam došla. Mudri Dostojevski je rekao ” duša se leči kad provodiš vreme sa decom”. Dodala bih samo da to nije samo biti sa decom, trebaš im dati sebe da bi to dobio. Dovoljno je jedino tada kada si psihički, fizički i emotivno dat, dok ti mozak radi 300 na sat koju igru dalje, koju zezu, a oči gledaju na sve strane da bi iskoristile svaku moguću priliku za dobar humor i smeh. Toje standard dobrih zabavljača sve ispod je prosečno. Volim svoj posao sa decom i uvek ću ga voleti. Volim moje kolege, saradnike, jer su i oni takvi i zaista sam srećna što imam takav TIM, hvala Bogu na njima.
